Ispričat ću vam priču iz Barcelone, koja naizgled nema veze s političkom dramom oko nezavisnosti Katalonije. Priču nam je na ovogodišnjoj All Digital konferenciji ispričala Sarah Harmon, šefica Linkedina za Španjolsku i Portugal.

Njen kolega Ali Matar ne može spavati na prazan želudac, pa mu je nedavni kasni poslovni dolazak u Singapur nagoviještao budnu i nervoznu hotelsku noć. Ugodno se iznenadio kad je saznao da sobna posluga radi bez prestanka i naručio večeru.

Nekih pola sata po narudžbi zazvonio je telefon. “Dobra večer gospodine Matar. Ako ste naručili Cezar salatu i ledeni čaj, molim vas otvorite vrata.” Pred vratima sobe čekala ga je večera. “Dobra večer gospodine Matar. Ako je ovo vaša narudžba, molim vas pritisnite zeleno dugme.”

Gospodin Matar pritisne zeleno dugme i uzme poslužavnik s večerom. Robot mu se zahvali i zaželi ugodnu večer. Gospodin Matar je tu večer zaspao sretan.

Gospođa Harmon nam je objasnila kako je robot istina preuzeo posao konobara, ali su taj posao nadomijestile nove poslovne prilike za dizajnere, graditelje i programere robota i strukovni poslovi za tehničare koji će ih održavati.

Šefica Linkedina zaključuje kako rutinske poslove većina nas ionako ne voli raditi. Svaka tehnološka revolucija nepovratno odnosi takve poslove, ali i donosi nove prilike za znatiželjne, poduzetne, fleksibilne, kreativne i inovativne.

I prije svih za one koji se dobro prilagođavaju i upravljaju promjenama. No što ako niste jedni od njih?

Posao konobara je preostao kao jedno od zadnjih utočišta za milijune neprilagođenih, koji ovih dana završavaju turističku sezonu na hrvatskoj obali ili na ulicama Barcelone prkose batinama i pjevaju demokraciji.

Prilagođeni im poručuju da ako izgube posao i ogladne, nek programiraju robote. Ili pak mogu na barikade!

Mariju Antoanetu je povijest upamtila po rečenici: “Ako nemaju kruha, nek jedu kolače”. Čini se da kraljevići nove ekonomije nisu puno naučili iz njene sudbine.

Valja nama preko rijeke.